BANJA VRDNIK - TERMAL

Specijalna bolnica za rehabilitaciju Termal u banji Vrdnik smeštena je između Beograda i Novog Sada, u središtu Fruške gore – jednom od naših najlepših nacionalnih parkova.

Sagrađena je na izvorištu lekovite termalne vode i nudi mogućnost oporavka uz medicinski tim stručnjaka koji raspolažu najsavremenijom opremom i načinima rada. 

Tu su i otvoreni i zatvoreni bazeni, kongresnq salq, restoran i različiti tipovi smeštaja.

Termal raspolaže sa ukupno 6 bazena

Termal nudi i olimpijski bazen na otvorenom, kao i dečje bazene na otvorenom i u zatvorenom prostoru. 

Sa termalnom vodom konstantne temperature od 32,8°C svi bazeni nude vrhunsko uživanje, a u specijalizovanom terapeutskom bazenu i oporavak.

Sauna

U kompleksu, gostima je na raspolaganju i sauna. Ekstremna promena temperature (hladnoće i toplote) povećava otpornost, opušta telo i olakšava vaš um do potpune smirenosti. 

Fitnes sala

U novoopremljenoj fitnes sali poboljšajte opšte stanje organizma kroz optimalno dozirane vežbe. Povećajte mišićni tonus i fleksibilnost – jačajte vaš organizam.

Potražite tim vrhunskih stručnjaka koji će Vam pružiti niz saveta o pravilnoj ishrani.

Staza zdravlja

Staza zdravlja nalazi se u ruži vetrova, okružena šumom, okupana najvećom količinom sunčevih zraka u ovom delu Evrope.

Izvor/foto: termal-vrdnik.com

Обиласци Краљевског и Белог Двора

Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина имају задовољство да позову све заинтересоване грађане да посете Дворски комплекс. Организација редовних тура у сарадњи са Туристичком организацијом Београда се традиционално наставља и то сваког викенда од априла до октобра.

Foto: royalfamily.org

Обиласци Краљевског и Белог Двора организовани су тако да се посетиоци уз пратњу професионалних туристичких водича упознају са историјом, уметношћу и културом у пријатној двочасовној шетњи Дворским комплексом. У тури се обилазе велелепна здања Краљевског и Белог Двора, као и Дворска капела посвећена Светом Андреју Првозваном, Крсној слави Краљевске Породице.

Сваке суботе и недеље од априла до октобра у два редовна термина, од 11 и од 14 часова, Дворски комплекс ће бити отворен за јавност. Такође постоји могућност организације групних посета током радних дана уз претходну најаву. Улазница укључује организован аутобуски превоз са Трга Николе Пашића. Постоји могућност организовања ванредних обилазака уз претходну најаву Канцеларији Њ.К.В. Престолонаследника Александра на 011 306 4050 или kancelarija@dvor.rs.

За све информације и резервације посетиоци се могу обратити Туристичком информативном центру у Београду, Кнез Михаилова 5, 11000 Београд

Тел: 011/ 2635 622; Факс: 011/2635 343

Контакт особа:  Сања Павловић

Ел.пошта:dvorskikompleks@tob.rs; www.tob.rs

Број људи у групи је ограничен на 50. Школе, студентске организације и пензионерска удружења заинтересована за посету Дворском комплексу могу се најавити директно Канцеларији Њ.К.В. Престолонаследника Александра на телефон 011/306-4050 или путем електронске поште kancelarija@dvor.rs

Izvor: royalfamily.org

PEĆINA RISOVAČA – ODLIČNA DESTINACIJA ZA JEDNODNEVNI IZLET

Pećina Risovača se nalazi na jugo-istočnoj periferiji Aranđelovca, u podnožju istoimenog brda na desnoj obali rečice Kubršnice. Otkrivena je sasvim slučajno, sredinom prošlog veka, tokom eksploatacije kamena u Risovačkom brdu.

Otkrivena je sasvim slučajno, sredinom prošlog veka tokom eksploatacije kamena. Pećina Risovača, danas je, kao svojevrsni svedok života naših predaka,  spomenik prirode, svakako vredan posete.

Pošto je važno arheološko nalazište paleolitske starosti , Risovača je 1983. godine proglašena kulturnim dobrom od velikog značaja . Zahvaljujući  prirodnim osobenostima, pećina i okolni prostor od oko 13 hektara zaštićeni su kao prirodno dobro od izuzetnog značaja, tj. spomenik prirode prve kategorije.

Upravljač zaštićenog područja „Pećina Risovača" je Narodni muzej u Aranđelovcu.

Prva istraživanja Risovače počeo je profesor Branko Gavela iz Beograda, 1953. godine.

U sedimentima Risovače otkrivene su kamene  alatke i alatke napravljene od kosti, tragovi života iščezle ljudske vrste koja je u srednjem paleolitu razvila musterijensku kulturu (Homo sapiens neanderthalensis).

Neandertalci su kao skloniše koristili Risovaču  u periodu od pre 50.000 do pre 35.000 godina.

Bogatstvo fosilnih ostataka pleistocenih životinjskih vrsta, sačuvanih u moćnim pećinskim naslagama (više od 6.000 nalaza), čine Risovaču jedinstvenim paleontološkim nalazištem u Srbiji.

Među njima su i izumrle vrste, poput pećinskog medveda, pećinskog lava, pećinske hijene, runastog mamuta, stepskog nosoroga, stepskog bizona, jelena orijaša, zebrastog konjića...

Neobične dvoranice

Razgranati kanali i dvoranice neobične lepote, raznovrsni oblici pećinskih ukrasa, stalaktiti, stalagmiti, salivi, korali, čine Risovaču  mestom koje svakako treba posetiti.  U prvim fazama nastajanja pećine iz tople mineralne vode istaložio se trakasti mermerni oniks.

Osim insekata i zglavkara, koji su obično retko primećeni na skrovitim i vlažnim mestima ovakvog staništa, u pećini su svoj dom našli i slepi miševi potkovičari. Oni vise sa pećinske tavanice, u kolonijama ili usamljeni.

Savremeni koncept uređenja uz učešće doktora Dejana Vučkovića, pećine realizovan je 2009. godine. Duž glavnog pećinskog kanala, na 16 stanica, postavljeni su info paneli.

U početnom delu pećine, posetioci mogu da vide prizor porodice oko vatrišta koji oživljava trenutak iz svakodnevice naših iščezlih rođaka. U tmini pećinskih šupljina prepoznaju se i neke izumrle životinjske vrste – pećinski lav i pećinski medved.

Izvor: risovackapecina.rs
FOTO Wikipedija