REKLAME

31.10.2016.

POSETITE OPLENAC I TOPOLU

Hram Svetog Đorđa i mauzolej dinastije Karađorđević podignut je na vrhu brda Oplenac. Krš uzvišenja, bio je prošaran krivim stablima jedne vrste hrasta koja su zbog nepravilnog, račvastog oblika meštani koristili za oplen - drvene delove na seljačkim kolima. Tako je uzvišenje i dobilo ime Oplenac.


Topola ima izvanredan geografski položaj. Smeštena je na padinama i podnožju Oplenca, na ukrštanju Beogradskog, Kragujevačkog Rudničkog i Šabačkog druma.
Stari naziv Topole bio je Kamenica, po rečici koja protiče uz obod današnjeg grada. 
Topola je uzlet doživela tokom Prvog srpskog ustanka. Vođa srpske revolucije 1804. godine Karađorđe Petrović, rođen u obližnjem selu Viševcu, nastanio se uoči ustanka u neposrednoj blizini varoši, u zaseoku Krćevac. 
Postavši veliki vožd,Karađorđe je od Topole napravio svoju prestonicu.

U utvrđenom gradu nalazili su se porodični i gostinski konak i crkva Presvete Bogorodice - Karađorđeva crkva. Zvonik crkve bio je smešten u jugoistočnoj kuli tvrđave, a njena tri zvona izlivena u topolovinici u Donjem gradu Beogradske tvrđave bila su prva zvona koja su se oglasila u slobodnoj Srbiji. 
Slomom Prvog srpskog ustanka i povratkom turske vojske, srušen je i zapaljen Karađorđev grad. Usponom kneza Miloša i smaknućem Karađorđa, Topola je, razumljivo, izgubila svoj prvobitni značaj.

Novi blistavi trenutak  kraj doživljava usponom Karađorđevog sina kneza Aleksandra, koji je obnovio očeve vinograde i voćnjake. Obnavljanjem očeve zadužbine, privukao je bogatije i viđenije ljude iz kraja, pa se Topola ubrzo razvila u lepu varošicu.
Posle pogibije kneza Mihaila, Namesništvo je Karađorđev grad kao državno vlasništvo stavilo na  licitaciju. Topolci i narod okolnih sela uspeli su da, otkupe Karađorđevu crkvu za svoju crkvenu opštinu. Zapušteni ostaci Karađorđevog grada su, međutim, 1877. godine, sravnjeni sa zemljom.
Dolaskom Kralja Patrea Prvog na vlast, 1903. godine, Topola beleži novi period procvata. Pošto je Kralj svoju otadžbinu napustio kao dete i u izgnanstvu proveo četrdeset pet godina, razumljiva je jačina nostalgije. Kralj Petar se ubrzo u potpunosti posvetio ispunjenju amaneta svojih roditelja da se u Topoli izgradi veliki hram u kome bi se sahranjivali svi Karađorđevići. Nadvišeni brežuljak Oplenca bio je kao stvoren za ostvarivanje životnog sna.  Sagrađen je OPLENAC.

Već 1. decembra 1903. godine raspisan je veliki nacionalni konkurs za izgradnju crkve i grobnice vladara sa svim odlikama svečanosti ovakve složene namene i izrišičitim zahtevom da to mora biti monumentalni hram u srpsko-vizantijskom stilu.
Među 18 ponuđenih rešenja, prvu nagradu odneo rad Nikole Nestorovića, znamenitog graditelja i profesora Univerziteta. U međuvremenu, uprkos nesuglasicama i javnoj polemici, u prisustvu visokih zvanica 27. septembra 1907. godine položen je kamen temeljac, uzidana ktitorska povelja i obavljeno osvećenje temelja budućeg hrama Svetog Đorđa na Oplencu.
Kralj nije bio zadovoljan ponuđenim rešenjima prvog konkursa, i nekoliko godina kasnije 1909. raspisan novi konkurs. Prvu nagradu odneo je projekat mladog arhitekte Koste J. Jovanovića. Ubrzo je prema njegovim planovima 1. maja 1910. godine započeta  izgradnja kraljevskog mauzoleja. 
Po povratku u oslobođenu otadžbinu i istorijskom stvaranju državne zajednice – Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Kralj Petar nije dočekao da vidi svoju zadužbinu konačno završenu. Umro je 16. avgusta 1921. godine, a njegov naslednik, Kralj Aleksandar I Karađorđević, lično se starao o njenom završetku. Osmog septembra 1930. u prisustvu Kralja, članova kraljevske porodice i gostiju patrijarh Varnava je osvetio crkvu, a zatim su Karađorđevi posmrtni ostaci svečano preneti iz stare u Topoli u mauzolej dinastije.
U kripti se nalazi 39 grobnica sa nadgorbnim pločama od dečanskog oniksa. U kripti je sahranjeno 20 članova dinastije od kojih su još dva vladara – Knez Aleksandar i Kralj Aleksandar I


Zbog svojih izuzetnih vrednosti, hram Svetog Đorđa u Topoli je proglašen za spomenik kulture od izuzetnog značaja.

Izvor: oplenac.rs

11.07.2016.

ŠTA VIDETI U BEČU?

Beč je poznat kao grad valcera, umetnosti i kulture. Udaljen je svega 6-7 sati vožnje od Beograda i pruža odlične i ne tako skupe mogućnosti za turiste.

BELVEDERE DVORAC


Važno je znati da ćete u Beču gotovo sigurno naleteti na nekog s prostora bivše Jugoslavije. Beč je treći grad na svetu po broju Srba (procenjuje se da ih u Beču živi oko 200 000). Gradjani Beča su pristojni i sigurno će vam izaći u susret kada ih pitate kako stići do odredjene tačke.

Iako je po broju stanovnika Beč zapravo prava milionska metropola, na ulicama nema gužvi, zastoja, trčanja i stresa. Gradski prevoz funkcioniše odlično i za kretanje po gradu preporučujemo podzemnu železnicu kojom svuda stižete za najviše 15 minuta.


Bečka opera i Saher torta

Čuvena Bečka opera je u samom centru Beča u prvom Becirku.  Tu je i veliko šetalište, zatvorena ulica i puno kafea i butika, restorana... Štefanplac je plato ispred katedrale Svetog Stefana gde možete i da uživae u vožnji gradskim fijakerima.

BEČKA DRŽAVNA OPERA


Ako želite u ovu svetski poznatu operu, ne mora puno da vas košta. Na sajtu Bečke državne opere možete kupiti karte online i to po vrlo povoljnoj ceni ako se odlučite za neko "nezgodnije mesto sa manjom preglednošću". 

Kartu možete kupiti i za svega 13 evra!

U bilo kom lokalu u možete probati saher tortu . Svuda je ukusna!  Kompleks dvorca u centru Beča - Belvedere, možete spolja razgledati besplatno isto kao i bašte čuvenog dvorca Šenbrun.

Šenbrun

Šenbrun je  mesto političih susreta na najvišem nivou. Neverovatna zadivljujuća arhitektura čine  Šenbrun nepocenjivim kulturnim blagom i turističkom atrakcijom prvog reda u Beču. 

DVORAC ŠENBRUN


Iskoristite priliku i prošetajte čuvenim cvetnim parkovima, a ako možete da izdvojite malo novca, posetite predivnu unutrašnjost ili neku od aktuelnih izložbi.

Uživajte i u šetnji po zabavnom parku Prater, a u dok šetate centrom grada, obidjite zgradu parlamenta , Hofburg dvorac i Trg Marije Terezije.

Usput kupite neki od domaćih specijaliteta kao što su krofne i slatka topla vanila peciva, po ceni od oko 2 evra.

Foto:Pixabay

07.02.2016.

TEMIŠVAR - SUPER KRATKA EKSKURZIJA

Zbog svoje blizine u odnosu na Srbiju, Temišvar je među srpskim turistima popularan kao turistička destinacija uglavnom za jednodnevni izlet, vikend putovanje ili produženi vikend. Putovanja za 8. mart i Novu godinu takodje su čest izbor naših turista koji do ovog grada putuju najvoše automobilom i autobusom.




Mali Beč

Temišvar je jedna od najbližih značajnijih inostranih turističkih destinacija  za srpske turiste. Smešten je u središtu Banata na obali reke Begej, Sa oko 450.000 stanovnika, treći je najveći grad u Rumuniji.

Često ga zovu  i "Mali Beč" jer poseduje arhitekturu koja ukazuje na vreme kada je Temišvar pripadao Habzburškoj monarhiji. 

Temišvar je grad duge istorije, prelepe arhitekture, bogate kulturne scene, divnih parkova a poznat je i po dobroj ponudi ljubiteljima noćnog provoda.



Bogata istorija

Tokom istorije, Temišvar je menjao svoju istorijsku ulogu i bio pod upravama nekoliko imperija. Staro gradsko jezgro sa tri glavna trga a to su Trgovi Slobode, pobede i ujedinjena, sa svojim znamenitostima dočaravaju deo burnih istorijskih promena. Usled velikog interesovanja turista, većina građevina na centralnim trgovima je označena  tablama koje objašnjavaju njihov istorijat.

Temišvar je inače, ako niste znali, prvi grad u Evropi koji je imao tramvaje. Vukli su ih konji. Takodje je  prvi grad posle Njujorka u svetu, koji je imao električno ulično osvetljenje. 

Noćni život i šoping

Grad je bogat muzejima, galerijama, pozorištima, a tu je i opera. Univerzitetski je grad, pa je tako stalno živ, pun temperamentamladih ljudi, kao i zavidan broj klubova i diskoteka u kojima je odličan provod.



U Temišvaru vlada umerena klima i prijatno je iskustvo  panoramsko razgledanje uz lagane šetnje i uživanje u parkovima. U centru grada smešten je veliki broj barova, kafića i restorana. Preporuka : Restoran libanske hrane!

Temišvar je popularan i kao šoping destinacija, najviše zbog šoping mola - Julijus Mol. Smešten je na oko 15 minuta pešačenja od centra grada.

Pored Julius Mola, u gradu ima još nekoliko hipermarketa robe široke potrošnje i proizvoda za uređenje kuče, stana, bašte... 

Temišvar je tako uređen da vam ništa nije predaleko. Plus, grad ima i razvijenu mrežu javnog gradskog prevoza, koja dobro funkcioniše.

Udaljenosti Temišvara i nekih srpskih gradova

Temišvar je udaljen od Beograda 165 km, od Novog Sada 144, od Vršca 78 km, od Zrenjanina 93 km, od Požarevca i Smedereva oko 170 km, od Subotice 160 km, od Niša 360 km. 

Smeštaj - preporuka: Hotel Check Inn

http://www.checkinn.ro

 


Zašto?

(Odličan bogat doručak, čiste i prostrane sobe, fantastično osoblje, sve je elektronski i na karticu a parking je besplatan)


Foto: Pixabay, Wikipedia